(октобар 1944. године - фебруар 1945. године.)
Недалеко од црквишта у тзв Баклиној њиви стрељана од стране нове власти група политичких противника нове власти на челу са Драгољубом Шуманцем и монахом Мардаријем из Витовнице.
Забрђе – код Панарије у Баклиној њиви на месту Домић
Стрељана је мања група од троје људи. Тројица везаних са упереним аутоматима (руским такозваним добошарима или “Шпагинима[1]“) спровођени су. Такви наоружани и мрка лица, чврста корака и код старијих људи изазивали су страх и језу. За њихово појављивање те патроле или оделења чувени ратни фотограф из Првог св. Рата кап. Риста Марјановић казао је: „Са овима нема шале!“ а ја додајем са њима није било завитланције. Тако да можемо претпоставити како се тада осећала ова девојчица која је била сведок и касније. Дакле, двојица везаних цивила и један поп. Међу њима био је и Драгослав Шуманац и један свештеник из Мелнице (манастир Витовница) највероватније калуђер Мардарије, јер поп Сава из Витовнице убијен је у селу исте године на месту Летиште а
сахрањен поред некадашње воденице у Витовници. За трећег се не зна ко је био. За стратиште у Забрђу има и данас живих сведока. Баба од некадашњег петровачког одборника Реље Степановића, чувала је овце тога дана, када су ОЗНА-ши водили поменуту групу и извршили ликвидацију. Од пуцњаве једна овца потрчала је и дала се у бег, тада млада девојчица (једанаестогодишњакиња) Бисерка Степановић рођена 1933. потрчала је да врати овцу у стадо и сусрела је само наоружане стражаре са аутоматима преко груди без везаних затвореника. Почела је овцу да дозива по имену: “Коконда, Коконда“!, један од наоружаних подвикнуо јој је: „Мала не ларми“! што упућује на закључак да су извршиоци по дијалекту и говору били са стране. Пошла је даље у потрагу за овцом и видела свежу раку. О истом догађају, такође говорили су ми забрђани Тома Стевић и Љубивоје Филиповић - Гина Јаворац.
[1] Аутомат ППш-41 је постао један од симбола победе над нацистичком немачком у Другом светском рату