(октобар 1944. године - фебруар 1945. године.)
У непосредној околини овог простора према кошевима и околним газдинствима.
После борбе између ЈВуО и партизана у Бистрици (ова борба је уједно и почетак грађанског тј братоубилачког рата на овим поросторима), где је погинуо партизански политички комесар Бата Булић и др.
Комунисти су за одмазду убили заробљеног капетана ЈВуО из Крепољина Павла Младеновића (свуда га воде као Илића) са неколико својик сабораца, стрељани су иза Занатлијског дома - Дома ЈНА у Петровцу на Млави поред приватних кошева и газдинстава.
У току II светског рата, 1941. партизани су извршили неколико ликвидација својих политичких противника, конкретно групе жандарма како у селу Вошановац потес Липарчић а потом у самом граду Петровцу на стрелишту на брду, као и иза тадашњег Занатлијског дома касније Дома ЈНА, као и другим местима, што је спорадично казивано у ратној хроници „Бујице на Млави“ од Саше Марковића.
Почетком октобра 1941. године, званично почео је грађански – братоубилачки рат на територији Србије и пожаревачког округа, борбом у селу Бистрица између партизана и бораца ЈВуО (четника ДМ). Погибијом политичког комесара млавског партизанског одреда Драгољуба Бате Булића - све се закувало. Главни штаб партизанских одреда Србије критиковао је руководство Пожаревачког партизанског одреда, као и обласни комитет Пожаревац због исхитрене одлуке и исценираног напада партизана на четнике, који се завршио лоше по партизане (о чему постоје писма и преписке између Моме Марковића и др Благоја Нешковића). Из освете, партизани су стрељали 4 жандарма који нису учествовали у овоме сукобу и Солунца резервног капетана Павла Младеновића (свуда га воде као Илића). Исти капетан није се предао у априлском рату и одмах је основао добровољачки одред са неколико чета са седиштем око планинског врха хомољских планина Бељанице, нипошто не признајући капитулацију. Највише људи је имао из Хомоља око Крепољина. Павле Младеновић (Илић) стрељан је у самом Петровцу иза Занатлијског дома са групом жандарма уз приватно домаћинство тј кош за чување житарица, који и дан данас постоји. О истом догађају казивао је стари Петровчанин Веља Станојевић лета 2001. год. Он је туда стално пролазио а кућа му је иначе била у близини. (ту кућу је наследио др. Милета – зубар, син познатог петровачког апотекара Жике). Веља се сећа да су из земље виреле кости, цеванице, потколенице и војничке цокуле. Кости тих стрељаних и мртвих људи развлачили су градски пси, све тако до почетка 50-их година. О истом догађају може се прочитати у књизи Саше Марковића „Бујице на Млави“ и др. Поред капетана Солунца Павла и жандарма, стрељаних тада, тачан број до данас поуздано се не зна.
Регистар жртава комунистичких злочина у општини Петровац на Млави