Масовне гробнице и стратишта
Освета над политичким противницима после ослобођења Петровца на Млави и доласка совјетске Црвене армије[1] у срезу млавском округа пожаревачког[2], почела је после 10. октобра 1944. године. То је прво чињено под Командом града – тзв. Радним батаљоном а одмах потом новоформираном ОЗНА[3]. Команду града чинили су локални руководиоци са овога терена, док по војним питањима прво успостављање власти, стража, чувања објеката, разминирања и др. Чинили су борци и припадници НОВЈ[4] (веома мали број домаћих бораца) док је већина била са стране који су дошли са југа или истока тј околине Зајечара и од Јастребца. Исти су одмах извршили мобилизацију за своје потребе у чији састав улазе и други младићи из овог краја а у поменути батаљон и др. Поред обављања редовних и сталних дужности на успостављању јавног реда и мира, обезбеђења, функционисања власти и сл. Они су уједно кренули и тзв. „Борбу против непријатеља и домаћих издајника“. Другим речима кренуо је обрачун са неистомишљеницима и политичким противницима - што је сигурно био шири појам.
У њихове, назовимо их тако противнике ушли су и многи лојални грађани и житељи овог краја. То је рађено по налогу Партије и среског и окружног комитета КПЈ[5] из Петровца - Пожаревца. Постоји документ - писмо у коме је нуђено Александру Саши Трајковићу да преузме и да води тј да формира прво оделење ОЗНА, а који је то одбио због виших задатака у партији у срезу и округу. Знамо да је Саша био једини партизан из млавског краја 1943. год. сам под оружјем и како је овај покрет био десеткован и јако слаб у том периоду а предност и превласт имала је ЈВуО[1]. Иначе Трајковић је био столарски радник родом из Куманова а радио је код Милана Љубомировића у вароши. Био је након рата изузетна и важна личност у новој власти, питао се за много шта, да би већ 1949. скренуо како кажу са линије Партије и завршио на Голом отоку.
То су били први извршиоци па касније ОЗНА. Први званично опуномоћеник ОЗНА-е је био је Брежанац Младен Радуловић, међутим још пре њега, као члан среског комитета помиње се да је у ОЗНА био и официр Риста Сима Каровић (он је био борац Космајског а касније и Пожаревачког партизанског одреда, на овоме терену ратовао је током половине 1944. год. Чича Сима како су га звали, сигурно да је био упознат о свему а био је и веза са комитетом а био је и присутан извршењима а и учесник многих акција око гоњења и хватања окривљених). Онда су се убрзо мењали Младен Лазаревић из Рановца, па потом „Паја“ из Великог Села, да би се Радуловић задржао нешто дуже. Масовна стрељања су вршена на следећим местима где и данас стоје неоткривене гробнице тј стратишта млавскога среза.
[1] Југословенска војска у отаџбини (ЈВуО; позната и као ретроним Равногорски покрет, чији су припадници познати као Дражини четници или само четници, понекад дражиновци; у немачким документима: присталице ДМ)
[1] (рус. Красная армия) 15. (28) јануар 1918 — 25. фебруар 1946.
[2] Петровац, у срезу млавском округа пожаревачког, Краљ. Решењем од 12. Марта 1886. (ст 29. Закон о местима са списковима свих вароши и варошица и коментарима од др Лазе М. Костића; Библиотека „Савремене општине“ број 13 савременог часописа за унапређење града и села као и самоуправа у опште; Београд 1928.
[3] Одељење за заштиту народа (скраћ. ОЗН или Озна; била је контраобавештајна служба НОВЈ у Другом светском рату у Југославији и ФНРЈ. Установљена је 13. маја 1944. наређењем Јосипа Броза, а марта 1946. године реорганизована је у Управу државне безбедности (УДБ) и Контраобавештајну службу Југословенске армије (КОС).
[4] Народноослободилачка војска Југославије, југословенски партизани или Титови партизани
[5] Комунистичка партија Југославије, била је комунистичка партија бољшевичког типа у Југославији. Основана је априла 1919. у Београду под називом Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) (скраћено СРПЈ(к); Након почетног успеха на изборима 1920, краљевска влада јој је забранила рад и она је остала илегална револуционарна организација све до почетка Другог светског рата, 1941. - до 1945. године, предводила је Народноослободилачки партизански покрет.